Marija i Marko

Već su nam dosadili sa pitanjima tipa – A ko na koga liči, pa mi onda moramo da objašnjavamo nešto što je baš očigledno.

Evo prosudite i Vi.  Ali prvo morate da pogodite ko je mama a ko tata na ovim crno-belim fotkama.

Joj!!!  Danas smo zamalo bili pojedeni. Mama ogladnela pa krenula da njupa sve sto se našlo na trpezi. 

Ma šalimo se. Kuhinjski sto je najsigurnije mesto gde možemo da budemo na oku našim matorcima kad ručaju. Taman da se upoznamo sa specijalitetima koji nas očekuju kad malo porastemo.

Mi Nikolići smo mnoooogo velika familija. Koliko nas ima ne bi svi ni stali na ovaj monitor.
Želja nam je da Vam predstavimo one najbliže uz naravno mamu i tatu kojih je ovde do sada bilo već i previše

Naše bake se zovu Pavica i Katarina a dede su Momo i Buca

Tu su i tetka Nataša sa našom sestricom Margaretom a ujaka Darka sa Ninom tek moramo da uhvatimo da se uslikamo zajedno

Dobila sam mnogo Vaših pitanja oko modne kreacije koju sam nosila na krštenju. E pa evo Vam i odgovora. Bela haljinica je specijalna haljinica koju mi je tata kupio za ovu priliku i sigurno se radi o nekom mnogo poznatom modnom kreatoru ali ja sam mnogo mala da bih umela da izgovorim njegovo ime.  Evo Vam još par fotki da sve to još jednom malo bolje osmotrite.

Danas smo išli u prvu šetnju po Kalemegdanu.

Parkirali smo se u garaži u Birjuzovoj i prošetali se po Knez Mihajlovoj ulici. Bio je baš lep sunčan dan i obišli smo dosta znamenitosti: videli smo ušće Save u Dunav, Pobednika, spomenik francuskom prijateljstvu, Vojni muzej, Sahat kulu i naravno terene košarkaškog kluba Partizan.

Mada od silnog spavanja nismo baš mnogo toga videli. Moraćemo celu pustolovinu da ponovimo prvom sledećom prilikom.

Na kraju smo sreli i naše starije kolege, batu i seku blizance  koji već imaju dvogodišnje vozačko iskustvo

Tata obožava da gleda sport na TV-u a mi ne propuštamo takvu priliku da mu se uvalimo i ušuškamo. To je ujedno i jedina prilika da se mama malo odmori.

Mama ima često pune ruke posla.

A kad Marko zauzme korpu dobar je i trosed iz ugaone garniture.

U prvi mah je kupljena da bi Marija u njoj spavala dok batica ne stigne sa zakasnjenjem iz bolnice i dok ne stignu naručeni krevetići, a pretvorila se u naše omiljeno mesto za dnevni odmor. Šteta samo što je tako mala pa je u njoj često gužva. U svakom slučaju to je naša korpica za roditeljsku prvu pomoć i odlaganje beba u dnevnoj sobi kad mama i tata imaju pune ruke one druge bebe.

Ručak u Veneciji. Ali ne onoj pravoj, nego na istoimenom restoranu koji se nalazi na Zemunskom keju. Išli smo u prvu šetnju uz vodu a naši matorci su ogladneli i pojeli po porciju lignji. Mi nešto još ne mirišemo morske specijalitete pa smo se zadovoljili porcijom spavanja u našem narandžastom kabrioletu.